Складиштење енергије постало је заиста важно како би се управљало количином енергије коју обновљиви извори, као што су ветар и сунце, стварно производе у одређеном тренутку. Ветар и сунце не раде увек по вољи, па је стога електрична производња тих извора често непредвидива – повремено се повећава, а повремено смањује. Решења за складиштење помажу тако што прикупи електрицитет када је га доста, а онда га испоручи када је производња слабија. Непрекидно осветљење зависи од оваквих система, чиме се читав процес чини ефикаснијим. Неки стручњаци предвиђају да око 90 посто електричне енергије у свету може зависити од неког облика складиштења енергије до 2025. године. Та цифра показује колико су оваква решења за складиштење постала критична ако желимо да наставимо са ширењем употребе зелене енергије, а да притом не изгубимо поузданост.
Технологија складиштења енергије омогућава проширење соларних система изван мреже, чиме се електрична енергија доноси до места која су претходно била без ње. Узмимо села у дубоким планинама или острва која су одвојена од главних електродистрибутивних мрежа. Ови системи складиштења решавају одједном два велика проблема – боре се против енергетске сиромашће и смањују зависност од фосилних горива. Када системе за складиштење повежемо са соларним панелима у удаљеним заједницама, породицама се значајно смање трошкови струје. Подаци из индустрије показују да неке домћинства имају смањење трошкова чак и до половине. Такве уштеде су изузетно важне за људе који живе од плате до плате. Поред тога, ово убрзава прихватање чистије енергије у деловима света који су традиционално зависили од загађујућих генератора или уопште нису имали приступ електричној енергији.
Системи за складиштење енергије заиста имају значај када је у питању помоћ државама да постигну амбициозне циљеве неутралности у емисијама до 2050. године. Ови системи омогућавају земљама да убаци у мрежу више обновљивих извора енергије, чиме се значајно смањују емисије стакленичког гаса. Да би се дошло до тих циљева неутралности, вероватно је потребно много веће капацитете складиштења него што постоје данас. Неколико глобалних извештаја указује на потребу за око 400% више складишног капацитета који би био распоређен по различитим регионима. Потреба за бржом интеграцијом није важна само за постизање климатских циљева. То је неопходно и да би обновљиви извори енергије могли да поднесу све захтеве модерних електричних мрежа, без проблема у вршним периодима или услед метеоролошких непогода.
Najnoviji napredak u tehnologiji litijum-jonskih baterija poboljšao je kapacitet skladištenja energije i trajnost, potpuno menjajući naša očekivanja od sistema za skladištenje energije. Novije baterije sada izdrže duže između punjenja i punjenje je znatno brže u poređenju sa ranijim modelima, što odgovara savremenim zahtevima potrošača za svojim uređajima. Ako pogledamo brojke iz poslednjih godina, uočavamo zanimljiv trend – cena ovih baterija pala je za više od 80% od 2010. godine. Takvo smanjenje troškova omogućilo je njihovu upotrebu u raznim industrijskim sektorima, a ne samo u ličnoj elektronici. Za prosečnog korisnika pametnih telefona ili laptopa, to znači bolje performanse uz niže cene. Međutim, postoje i širi implikacije. Velike kompanije koje razvijaju električna vozila ovu naprednu tehnologiju baterija smatraju ključnom za takmičenje sa tradicionalnim modelima na benzin. Elektrane na vetar i solarne instalacije u velikoj meri se oslanjaju na poboljšanu baterijsku tehnologiju za skladištenje viška energije u optimalnim uslovima. Dakle, iako prvo primećujemo promene u svakodnevnom životu, stvarni uticaj seže daleko i pokreće više sektora, doprinoseći globalnim čistim energetskim rešenjima.
Nedavna poboljšanja u oblasti skladištenja solarne energije u baterijama učinila su ove sisteme znatno efikasnijim i dostupnijim, što objašnjava zašto postaju nezaobilazni delovi današnjeg energetskog pejzaža. Novija tehnologija invertora pomaže u boljoj upravi energijom iz solarne elektrane, tako da vlasnici kuća mogu stvarno da iskoriste više energije koje proizvedu, umesto da je izgube. Isto tako, analitičari tržišta pokazuju optimizam u pogledu budućnosti solarne baterije. Neki prognoze iz industrije upućuju na rast od oko 20% godišnje u ovoj oblasti u narednih deset godina. Šta to praktično znači? Za mnoge domaćinstva i preduzeća, sistemi solarne baterije više nisu samo ekološka alternativa. Oni predstavljaju stvarne štednje novca u raznim primenama, od kućnih instalacija do komercijalnih operacija koje žele da smanje troškove i pri tome smanje svoj uticaj na životnu sredinu.
Nova dostignuća u tehnologiji skladištenja energije komprimovanog vazduha (CAES) otvaraju vrata alternativama koje idu daleko dalje od onoga što baterije mogu ponuditi. U osnovi, ove sisteme skladište energiju tako što sabijaju vazduh, koji se kasnije koristi za različite svrhe, poput podrške elektroenergetskim mrežama ili obezbeđenja rezervnog napajanja kada je to potrebno. Počinjemo da primećujemo stvarni interesovanje za ovim pristupom kao deo naše rastuće ponude opcija za skladištenje energije. Stručni izveštaji ukazuju na primetan rast broja CAES instalacija u različitim regionima, što pokazuje kako ova tehnologija uspešno funkcioniše u kombinaciji sa drugim već uspostavljenim metodama skladištenja radi izgradnje pouzdanije i ekološki prihvatljivije energetske infrastrukture. ## Vlade politike koje ubrzavaju prihvatanje skladištenja energije
Кина је показала озбиљну преданост унапређењу технологије складиштења енергије, са циљем постизања капацитета од 30 милиона kW до 2025. године. Овај циљ одражава њихов шири напор да прошире опције обновљиве енергије и смање загађење угљениким. Кина се није само тако нашла као важан играч на тржиштима складиштења енергије. Према подацима из прошле године, Кина већ води светску тржишну лидерску позицију у инсталираним системима складиштења енергије, што значи да је успела да обновљиве изворе енергије ефективно угради у постојеће електроенергетске мреже широм земље. Оно што видимо није само упечатљив низ бројева, већ стварни напредак ка изградњи зеленије енергетске пејзаже за све учеснике.
Многе владе широм света сада нуде циљану финансијску подршку за решења за складиштење енергије на нивоу мреже и потрошача. Овакве подршке углавном смањују високе почетне трошкове, што помаже у развоју батеријских технологија и инфраструктуре. Неколико недавних студија указује на могући раст од чак 60 посто у инвестицијама у складиштење енергије у наредних пет година, уколико ови програми наставе да се спроводе. Иако је непобитно да финансирање ових пројеката убрзава иновације у технологији батерија, важно је напоменути да једноставно убацивање новца само у складиштење неће гарантовати брзи прелазак на обновљиве изворе без правилног планирања и спровођења на свим нивоима имплементације.
Međunarodne grupe koje zajedno rade, poput Partnerstva za skladištenje energije, stvarno doprinose razvoju tehnologija za skladištenje energije širom sveta. Ono što ove grupe pokušavaju da postignu jeste da sve zemlje usklade svoje metode istraživanja, podstaknu vladu da donese bolje politike i dele dobre ideje između zemalja koje učestvuju. Ako pogledamo trenutnu situaciju, stručnjaci smatraju da ćemo verovatno doživeti povećanje kapaciteta skladištenja za oko trećinu u svetu, kako sve više zemalja počne da gradi saveze. Činjenica je da, bez obzira na to da li se dve zemlje udruže ili se više zemalja spoji, ove saradnje ističu koliko su važni zajednički ciljevi i inovativno razmišljanje za izgradnju zelenije energetske budućnosti koja će moći da reši naše globalne energetske probleme.
Иако су постојала побољшања у начину складиштења енергије, неки делови северозападног региона Кине и даље имају веома ниске стопе коришћења енергије, углавном због недовољно развијене инфраструктуре. Оно што се дешава овде је заправо прилично фрустрирајуће – сви ти обновљиви извори енергије пропадају уместо што би се правилно користили за производњу чисте енергије. Са економског становишта, то значи изгубљене прилике, јер предузећа не могу да искористе потенцијал који зелени извори нуде. Ако погледамо недавне бројке, неки региони имају коришћење испод 20%, што показује колико је ургентно потребно унапредити инфраструктуру ради побољшања капацитета складиштења и опште ефикасности. За локалне владе које желе да ојачају економију и истовремено промовишу зелене енергије, улагање у адекватне електроенергетске мреже има потпун смисао, ако желе да искористе сву ту доступну обновљиву енергију која тренутно остаје неискоришћена у сеоским областима.
Novac ostaje jedan od najvećih problema koji sprečava ljude da na veliki način instaliraju solarne baterijske sisteme za skladištenje. Naravno, oni štede novac tokom vremena, ali niko ne želi da unapred plati hiljade dolara kada postoji nesigurnost u pogledu povraćaja ulaganja. Većina ljudi jednostavno pogleda cenu i odustane. Studije su ponovljeno pokazale da iako se baterije na kraju isplate, malo je onih koji ostane dovoljno dugo da zaista dožive te štednje. Međutim, situacija se može promeniti. Stručnjaci predviđaju da bi napredak tehnologije mogao značajno da smanji cene u narednoj deceniji, čime bi se takvi sistemi učinili dostupnim redovnim vlasnicima kuća, a ne samo velikim korporacijama. Do tada, rešavanje pitanja dostupnosti ostaje ključni prepreka između nas i stvarnog prelaska na čiste alternativne izvore energije.
Уношење система за складиштење енергије у постојећу инфраструктуру електричних мрежа сусреће доста препрека, углавном због техничких потешкоћа и застарелих прописа. Ови проблеми често успоравају ефикасност технологија за складиштење енергије у пракси, чинећи тежим одржавање стабилности електричних мрежа када се појаве флуктуације у потражњи или додатна енергија из обновљивих извора. Према недавним студијама из Европе и Северне Америке, владе почињу да схватају интеграцију у мрежу као кључну за изградњу отпорнијих енергетских мрежа и одржавање стабилног снабдевања електричном енергијом у вршним периодима. Решавање ових проблема интеграције подразумева сукоб са стварним техничким изазовима, као и ажурирање правила која су усвојена пре него што су постојале модерне технологије складиштења. Када се ови проблеми преодоле, земље ће укупно постати ефикасније у функционисању енергетских система. То не само што омогућава већу интеграцију ветровне и соларне енергије, већ и ствара могућности за резервно снабдевање током прекида испоруке, што постаје све важније уз напредак климатских промена и утицаја на временске прилике.
Kada pogledamo u budućnost, razvoj skladištenja energije fokusiran je na stvaranje opcija za skladištenje koje će moći čuvati energiju tokom nedelja ili čak meseci, a ne samo sati. Ovakvi sistemi za skladištenje na duže staze pomažu u izjednačavanju neizbežnih oscilacija između količine električne energije koju proizvodimo i količine koja je stvarno potrebna ljudima u određenom trenutku. Održivi izvori poput vetra i sunca stvaraju posebne probleme jer se njihov izlaz znatno menja tokom dana i kroz godišnja doba. Upravo tu dolaze do izražaja skladišta sa dugotrajnim vremenom čuvanja – ona prikupljaju višak električne energije proizvedene tokom mirnih noći ili suncanjih popodneva i vraćaju je u mrežu kada za to zažmirka potražnja. Većina stručnjaka slaže se da će investicije u ove tehnologije ubrzati u narednih nekoliko godina. Nedavno je Ministarstvo energije najavilo nekoliko subvencija koje su specifično usmerene ka unapređenju u ovoj oblasti, što upućuje na to da kompanije počinju da prepoznaju stvarnu vrednost izgradnje snažnijih mogućnosti skladištenja energije.
Вештачка интелигенција има важну улогу у побољшању капацитета складиштења енергије батерија. Када компаније почињу да користе технологију вештачке интелигенције, примећују боље резултате у одржавању и укупном раду система, што смањује трошкове и чини системе поуздано оперативним. Паметни алгоритми вештачке интелигенције анализирају огромну количину података и препознају проблеме пре него што се они стварно јаве, чиме се продужује век трајања батерија без неочекиваних кварова. Стручњаци у индустрији процењују да увођење вештачке интелигенције у операције складиштења енергије може смањити трошкове рада за око 20 посто. Таква уштеда чини увођење вештачке интелигенције веома привлачним за све ко управљају великим батеријским инсталацијама и желе да ефикасније воде објекте док држе трошкове под контролом.
Пројекти за хибридно складиштење обновљиве енергије ће вероватно променити начин на који размишљамо о производњи енергије у наредним деценијама. Када се фарме ветра комбинирају са соларним системима и батеријским системима, цео систем постаје поузданији и ефикаснији у односу на појединачне технологије. Већ смо видели како ово функционише у земљама као што је Аустралија, где су соларни системи у комбинацији са батеријама смањили нестабилност мреже током вршних сати. Стручњаци предвиђају да ће, уколико трошкови наставе да опадају, ови комбинирани системи до 2040. године према недавним индустријским извештајима, представљати око 45% светске енергетске инфраструктуре за складиштење. Такав раст би значио да ће бити мање потребе за фабрикама на угаљ које регулишу нивое енергетске потражње, чиме би енергетски системи били чистији, али и даље би обезбедили енергију у тренуцима највеће потребе.
Vesti2024-12-16
2024-04-25
2024-04-25
2024-04-25
Autorska prava © 2024 Guangdong Tronyan New Energy Co. Ltd. Политика приватности
EN
